Metode, tehnike i instrumenti pedagoških istraživanja 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Učiteljski fakultet

Postoji veliki broj nauka a unutar njih veliki broj oblasti i podoblasti. Postavlja se pitanje koje su to karakteristike zajedničke svim naukama, odnosno šta je to što razdvaja naučni metod od zdravog razuma. Naučni metod je celishodan (zna se cilj koji se metodom ostvaruje), organizovan, unapred planiran put istraživanja i saznanja odnosno prikupljanja podataka.
Osnovne karakateristike naučnog metoda su:
Racionalnost i objektivnost;
Sumnja i kritičnost;
Empirijska provera;
Može se konstatovati da u pedagoškoj metodologiji postoji više metoda. Tri osnovne istraživačke metode u pedagogiji su:
Istorijska metoda;
Deskriptivna metoda;
Eksperimentalna metoda;
Istorijska metoda
Koristi se pri proučavanju pedagoške prošlosti, pri proučavanju kako teorije tako i prakse. Istorijskom metodom se proučava ono što je već prošlo, pa se ne može menjati. Zajedno sa deskriptivnom metodom spada u metode kojima se ne utiče na pojave koje se proučavaju već se one uzimaju onakve kakve jesu. Istorijska metoda se realizuje prvenstveno tehnikom analize sadržaja. Istorijska metoda je prisutna u svakom temeljnom istrađivanju nekog pedagoško-nastavnog problema, jer savremeni nastavni problemi imaju svoje korene u prošlosti te se osvetljavanjem prošlosti bolje shvata njena suština i uspešnije se dolazi do istane koja obogaćuje nova saznanja.
Činjenice otkrivene u mnogim izvorima se sakupljaju, klasiraju, proučavaju, kritički procenjuju i dolazi se do uvida u prošlost i do znanja koja po pravilu, imaju višestruki kulturno-istorijski i praktični značaj. Najčešće se kao izvori koriste dokumenti, naučna i umetnička dela, knjige, zakoni, zapisnici, rasprave, razni statistički podaci, diplome itd.
Deskriptivna metoda (deskripcija=opisivanje)
Deskriptivna metoda se sastoji u opisivanju, "davanju pregleda“ pojava, procesa, stanja u vaspitanju. Suština ove metode je konstatovanje činjenica o vaspitnoj praksi. Ipak, deskriptivna metoda ne ostaje na prostom opisivanju pojava nego obuhvata i suprotstavljanje, interpretiranje i vrednovanje. Jedan primer: Opis nivoa obrazovanosti učenika u nekoj osnovnoj školi. Najpre će se testovima znanja utvrditi koji je kvalitet i nivo znanja kod učenika iz raznih predmeta (to je opis). Potom se se dobijeni rezultati mogu vrednovati s obzirom da li su zadovoljeni programski zahtevi. Takođe, može se izvršiti poređenje tih rezultata sa rezultatima ranijih ispitivanja čime se ostvaruje longitudinalni pristup u deskripciji. Opisivanje, a često i interpretiranje , pa i uopštavanje neke pojave, ili više pojava, da bi bilo naučno verifikovano, mora biti podrobno, precizno, postupno i vremenski ograničeno. Zbog toga se ova metoda ne koristi u pedagoškim istraživanjima samostalno, nego u kombinaciji sa drugim metodama. Deskriptivna metoda se najčešće kombinuje sa ekperimentalnom metodom. Treba naglasiti da je ova metoda uglavnom prisutna u svim istraživanjima bilo u pojedinačnim fazama ili celokupnom radu.
Eksperimentalna metoda
Koje su osnovne karakteristike ekperimenta? Obično se u literaturi navode tri suštinske karakteristike ekperimenta:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]